Montesori principi

Na putu od rođenja do odrasle dobi, dete prolazi kroz nekoliko različitih faza. U svakoj od ovih faza on se ne samo fizički razlikuje, već ima i različite psihološke karakteristike, a samim tim i različite razvojne potrebe. U svakoj fazi, koju je Montesori nazvao „ravni razvoja“, dete ima toliko različite fizičke i psihološke karakteristike da je Montesori prelazak iz jedne ravni u drugu opisao kao „preporod“, kao da na svakom novom detetu imamo novo dete avionu kome će biti potrebno drugačije okruženje baš kao što novorođenčetu treba drugačije okruženje od materice u kojoj je provela poslednjih devet meseci.

Montesori je prvi nivo razvoja od nula do šest godina nazvao detinjstvom, onaj od šest do dvanaest detinjstva, od dvanaest do osamnaest godina adolescencije i konačni nivo od osamnaest do dvadeset četiri zrelosti. Mnogi psiholozi su opisali ovih šest različitih ravni, ali samo je Montesori dao način da odgovori na ovo znanje kao sredstvo obrazovanja i na taj način je redefinisala obrazovanje kao „pomoć životu“ rekavši da ako podržavamo prirodno razvoj deteta u svakoj ravni, onda ćemo optimizovati razvoj za celo čovekovo biće. U određenom životu deteta postoji određeno vreme kada je ono najsposobnije da preduzme određeni razvojni korak. Ove mogućnosti se moraju iskoristiti, jer kada se propuste, razvoj koji se može dogoditi kasnije nikada neće biti potpun kao da se dogodio u pravom trenutku.

U prvih šest godina života dete ima sasvim posebnu vrstu uma. Ta vrsta uma znači da novorođena beba može naučiti bilo koji jezik u koji je uronjena jednostavno živeći. Ta vrsta uma znači da svaka beba postaje dete kulture u kojoj se rađa - preuzimajući običaje, navike, osećanja i osećanja te kulture jednostavno živeći. Zbog toga ga je Montesori nazvao Upijajući um, jer izgleda da malo dete samo upija sve u svom okruženju, a da o tome nije ni razmišljalo. Činjenica da dete ima ovakav um znači da se u prvih šest godina života mora mnogo naglasiti na obrazovanju, dok dete uči sa potpunom lakoćom.

Montesori je primetio da tokom prvih šest godina života dete ima određene vremenske periode kada su naterani da traže nešto u okolini što dovodi do toga da se ono bavi nekom vrstom aktivnosti. Ova aktivnost ih navodi da steknu određene osobine za koje smatramo da su ljudi - sposobnost govorenja jezika, sposobnost upotrebe ruku za izražavanje misli, sposobnost rasuđivanja. Ovi osetljivi periodi, koji se međusobno preklapaju i podržavaju, traju ograničen vremenski period i svi su izbledeli dok dete navrši šest godina, pružaju raspored optimalnog prirodnog razvoja, a Montessori pristup stavlja veliki naglasak na njihovu podršku tokom prve ravni razvoja.

Druge osetljivosti se javljaju u određenim periodima u životu starijeg deteta, a one su diktirane osobinama deteta u svakoj fazi. Iako ovo nisu kritični „prozori mogućnosti“, jer sa osetljivim periodima i dalje nude naznaku pravog vremena za određeni razvoj događaja i kao takvi, njihova podrška im se daje veliki naglasak u Montesori pristupu.

Od trenutka kada se rodi, mala beba nastoji da se orijentiše i istražuje stvari u svom svetu, ona poseže za apstraktnim značenjem svega što proživljava, vođena je da bude nezavisna i želi da pronađe način da komunicira sa ljudima oko njega. Poziva se na to da rukama manipuliše stvarima kako bi znao šta su, koncentrirao se na zadatak koji je pred njim i ponovio stvari kako bi sve što radi učinio sve usavršenijim. Svi ovi razvojni nagoni deo su prirodnog ponašanja koje ljudi nose sa sobom kroz život i pomažu bebi da se prilagodi svom novom svetu i da se razvije. Maria Montessori nazvala ih je Ljudskim tendencijama i rekla je da okruženje mora da dozvoli da dete sve to slobodno izražava ako želi da procveta.

Montesori pristup obrazovanju počiva na pretpostavci da podržava tendencije i osetljivosti svakog pojedinca, jer se oni predstavljaju kao različite razvojne potrebe u svakoj fazi razvoja. Ovo se može sažeti na sledeći način:

Okruženje koje služi određenim potrebama detetove faze razvoja.

Odrasla osoba koja razume razvojne potrebe deteta i deluje kao vodič koji detetu pomaže da pronađe svoj prirodni put razvoja. Sloboda deteta da se uključi u sopstveni razvoj u skladu sa svojim vremenskim okvirom.